DOJENJE

Dojenje je blagodet za mamu i dete

Majčino mleko je nezamenjivo i po svom sastavu predstavlja jedinstvenu kombinaciju hranljivih materija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj deteta. Dojenjem novorođenče stiče i prvu imunizaciju koja ga štiti od mnogih bolesti. Takođe, važno je i napomenuti da se dojenjem uspostavljaju osnove za optimalno funkcionisanje digestivnog trakta deteta, čime se smanjuje mogućnost nastanka metaboličkih poremećaja i poremećaja ishrane u kasnijem dobu. Brojne studije širom sveta su pokazale da dojenje blagotvorno deluje i na emocionalni, psihički i intelektualni razvoj deteta.

 

Preporuka svetske zdravstvene organizacije je da majka doji bebu minimum 6 meseci, isključivo svojim mlekom, bez dohrane. Takođe, optimalno je da se i nakon uključivanja čvrste hrane dojenje nastavi do 2 godine života bebe.*
Od 4. do 6. meseca se pored isključivog dojenja uvodi probanje hrane.

 

Najveći benefiti koje beba može da dobije dojenjem su:

• Smanjen rizik od bakterijskih i virusnih infekcija
• Smanjen rizik od nastanka alegija
• Smanjen rizik od nastanka astme
• Smanjuje mogućnost nastanka dijareje
• Smanjen rizik od gojaznosti u kasnijem dobu
• Smanjen rizik od pojave dijabetesa.

 

Dojenje, bez dohrane u periodu od 6 meseci bi smanjilo:

• 50% bolesti koje uzrokuju dijareju
• 30% respiratornih infekcija
• 800,000 slučajeva iznenadne smrti kod beba svake godine**

 

Deca koja su dojena su pokazivala bolje rezultate na testovima inteligencije, a dojenje i u dužem periodu od 2 godine nije dovelo do psihičkih smetnji kod deteta.

 

Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko…

Ankete pokazuju da skoro 98% majki želi da doji svoju bebu. Nasuprot tome, region Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Hrvatske ima u Evropi i svetu, najmanji procenat majki koje doje. Iako 9 od 10 žena započne dojenje, tek 1 žena doji dete isključivo svojim mlekom do 6 meseci. Kao najčešći uzrok nedojenja ili kratkoročnog dojenja bebe, majke navode da nisu imale dovoljno mleka.

 

22,9% majki navodi da nije znalo ništa o dojenju.
92,26% majki u Srbiji je dojilo dete neko vreme.**

 

Najčešći problem…Nedostatak mleka

Dojenje je prirodno i najdivnije iskustvo ukoliko se nađe zajednički ritam mame i bebe. Budite uporni i dojite bebu sve dok imate mleka. Ako beba svaki put isprazni obe dojke, količina mleka koja se stvara će se povećavati. Obrnuto, ako ne ispraznite obe dojke pri podoju, svaka sledeća količina novog mleka će biti manja.

 

Lučenje mleka posle porođaja može biti odloženo ili smanjeno kod prvorodki i žena koje su se porađale carskim rezom. Takođe, mogu se javiti i krize u dojenju u periodu oko 1. i 3. meseca kada se mesečni ciklus majke se ponovo uspostavlja i beba ubrzano raste.

 

Stres i nervoza utiču na otpuštanje mleka iz dojke. Oksitocin je hormon koji stimuliše otpuštanje mleka iz dojki, a on se luči u dovoljnim količinama samo kada smo naspavani, odmorni i raspoloženi. U takvim situacijama neophodno je da se majka opusti, umiri i da bude u što bližem telesnom kontaktu sa bebom. Kontakt „koža na kožu“ dovešće do pojačanog lučenja oksitocina.

 

Prirodna pomoć za dovoljno mleka

Pored saveta za pravilno održavanje lične higijene, ishranu i dojenje, preporučuje se upotreba dodataka ishrani koji u svom sastavu imaju biljne ekstrakte (hmelj, komorač, piskavica, verbena) čija se upotreba tradicionalno pokazala efikasnom u stimulaciji laktacije.

*Svetska Zdravstvena Organizacija
**SteadyHealth.com